Words made me feel quite blue.

Abducted.

Ne mogu da spavam.

Već duže vreme ne mogu da spavam, mada za to niko ne zna i sumnjam da bi to razumeo. Uvek mi je žao svakog minuta koji protraćim.Često pokušavam da se uspavam ali završim tako što gledam u jednu tačku na zidu i retko pomerim pogled ka prozoru.

Moram da ustanem iz kreveta ne mogu da izdržim.

Uvek mi je bilo lakše noću, kad sam sama i kad mogu da osetim miris one čiste samoće, kad mogu da čujem tišinu.

Tako noću, mogu da okusim sve ono što tokom dana ne mogu, a ono što mi treba.

Tad kad ne mogu da spavam izlazim na terasu.

Tad ne razmišljam ni o svetu  ni o univerzumu ni o snovima, razmišljam o trenucima kao što je ovaj.

Razmišljam o tome kako mi je drago što je hladnoća tu sa mnom da ćuti.

Što je tu i ne tera me da pričam, a može da čuje moje misli.

Nisam neko ko piše previše, ne zameri mi na tome, nisam ni neko ko previše priča.

[Odgovori]

Upravo sam pomislila da je ovo nešto što sam ja napisala, i da je ovo sa nekog starog bloga kome sam zaboravila i username i pass...ima nas:)

[Odgovori]

:}