Petak, Jul 01, 2011
Just like me, empty inside.
- Estetika, često mislim o tome.
Za mene je estetika prazna soba.
Ona je kao matematika, savtšena je kada je najjednostavnija. Ipak nikad ne dostiže maksimum, kvare je razna emocionlna stanja i haos u nama.
Savršena je kad smo u potpunosti ravondušni, kad možemo da je posmatramo a da joj se ne divimo.
To je tačka savršenstva, kad postajemo estetika.
Ali da li nam je dovoljno da budemo savršeni?
Da li nam je dovoljna ta praznina?
Možemo li da se zadovoljimo time što ćemo biti jedna prazna kutija koja je previše razmišljala?
- Ipak estetika može da znači mnogo više, može da ne budi nikakva osećanja a da ih ipak bude puna.
Kašika jednoj bulimičarki pruža potpuno zadovoljstvo, pruža joj sve što ona nema.Emocije. Ali ona je svesna da neće moći dugo tako, zato utehu traži u zidovima i praznim sobama, jer želi da bude sa nekim ko je kao ona. Prazna.
Vremenom njoj je estetika sve što nije sreća.
